Час граматике са петацима

     На четвртом часу који смо слушали обрађивала се наставна јединица Футур I. Ово је био први час обраде градива из језика коме смо присуствовале, а посебно нам је био занимљив јер је реч о градиву за пети разред.

 Наставница је користила маркере различитих боја да би привукла пажњу ученика, као инаставне листиће. У уводном делу часа ученици су са наставницом обнављали основно о глаголским облицима – њихову поделу као и начине грашења сложених глаголских облика. 

     Након тога је у главном делу часа  исписивала реченице из којих су ученици уочавали одлике и правила за коришћење футура I. Из реченица су заједнички извукли примере футура и коментарисали су грађење футура. Уочили су да се футур понекад гради од једне а понекад од две речи. Ово је мало збунило ученике.

     Затим су увидели да се футур састоји од помоћног глагола хтети и главног глагола у инфинитиву. Наставница им је објаснила да уколико се облици помоћног глагола хтети у футуру првом нађу иза глагола који се у инфинитиву завршавају на –ти,  пишу се спојено са њим и тада је футур прост облик. Сложен је у случају да се код глагола инфинитив завршава на –ћи. На крају су заједнички дошли до потпуне дефиниције футура I коју су записали у свескама. 

     У последњих пар минута наставница је ученицима задала домаћи задатак из радне свеске. Час је био успешно изведен, ученици су сами дошли до дефиниције футура I из датих примера а уз то су и систематизовали претходна знања из граматике српског језика.

Симулација часа колегинице Милице :)

    

     На  часу обраде Петријиног венца, писца Драгослава Михаиловића, колегиница Милица била је у улози наставнице, док смо ми симулирали ђаке.

На почетку часа наставница је употребила реченицу на дијалекту како би нас утишала: ће се смирите ли? Та реченица је сасвим спонтано послужила за почетак разговора са ученицима, пошто је и дело које је обрађивано, било на дијалекту. Тиме је успешно остварила комуникацију са ученицима и заинтересoвала их за рад. 

     Наставне методе које је користила су дијалошка, монолошка и текстовна. У раду са ученицима користила је читанку.  Занимљиво је да је затражила од ученика да прочитају текст (на дијалекту) што је успешно обављено. Један задатак је требало радити у пару, а док су ученици радили, наставница је прилазила до сваке клупе и питала да ли треба нека помоћ. 

    Час је био динамичан и занимљив помало необичан због уводне мотивације за коју се наставница определила. Ученици су били заинтересовани за рад (што су показали својом активношћу на часу). Наставница је на табли написала назив наставне јединице која се обрађује и још неке појединости које су ученици преписали.

Ропство Јанковић Стојана у седмом разреду

     На наредном часу којем смо присуствовале обрађивана је епска народна песма ускочког циклуса Ропство Јанковић Стојана, која је такође наставна јединица за седми разред. Од наставних метода коришћене су: дијалошка, монолошка и текстовна, а од наставних средстава текст из читанке, презентација и ученичке свеске. 

     Корелација је прављена са историјом, односно са историјским подацима о Јанковић Стојану, тако да су се ученици упознали са једним од наших познатих ускока. За овај час наставница се определила за рад са презентацијом у Power Point-у. На презентацији су била питања на која је требало ученици да одговоре, а пратиле су је и различите илустрације везане за догађаје описане у песми. Наставница је започела час разговором о ускоцима. Питала је ученике да ли занају ко су били ускоци, против кога су се борили и где су живели. Затим је најавила наставну јединицу и записала наслов песме на табли. 

     Након тога је изражајно прочитала песму. Већина ученика је пажљиво пратила текст у читанкама, али је неколицина њих реметила ток часа коментарима који нису били везани за наставну јединицу која се обрађује. Ученици су се на претходном часу упознали са термином интернационалних мотива, међу које спада и мотив мужа на свадби своје жене који се појављује у песми Ропство Јанковић Стојана али и у Хомеровој Одисеји. Из тог разлога, а и да би подстакла радозналост код ученика наставница их је упознала са митом о Одисеју. То излагање пратиле су илустрације грчких ратника на презентацији да би ученици лакше могли да замисле како су они изгледали. Касније у току часа ова корелација између два јунака – Стојана и Одисеја, послужила је у диференцирању разлика између њих у тренутку када су се они нашли у истој ситуацији. Како је поступио Одисеј, а како Стојан. На тај начин Стојанова племенитост и човечност још више се истакла. 

     У овом одељењу атмосфера није била онолико радна као у претходном. Било је и овде активних и марљивих ученка, али пар њих је са времена на време својим упадицама реметило наставу. Поједини ученици су били више пута опоменути. Ученицима су постављана јасна и прецизна питања. Пар пута су одговарали у глас. Наставница је у овом одељењу питала сваког ученика по нешто, без обзира на то да ли су се јавили или нису, јер је настојала да све ученике укључи у рад и да их заинтересује за наставну јединицу коју су на овом часу обрађивали. Од неких ученика није добила одговор. 

     Наставна јединица је, упркос непажљивим појединцима успешно изведена. Ученици су се, приликом тумачења ове песме, упознали са новим стилским фигурама, а неке од њих су реторско питање и алегорија о птици која која вије гнездо.

Други час хоспитовања

     Други час коме смо присуствовале изазвао је веома позитивне реакције у нама. Час је одржан 31. марта ове године у одељењу седмог разреда. На часу је била обрађивана народна епска песма Иво Сенковић и ага од Рибника. 

     Коришћене наставне методе на овом часу биле су дијалошка, монолошка и тектуална метода, а од наставних средстава текст из читанке Уметност речи, бела табла, маркери у боји, ученичке свеске. Прављена је корелација са историјом, и наглашена је јачина патријахалних норми и јаких породичних веза (одбрана породичне части, поштовање старијега, одбрана породице од напасника). 

     Наставница је најавила наставну јединицу, и записала је на табли. Потом је изражајно прочитала песму, а ученици су пажљиво пратили у својим читанкама. Био је заступљен фронтални и индивидуални облик рада, а наставница је на табли исписивала нове информације са којима се ученици сусрећу и они су их преписивали у своје свеске.  Прликом писања на табли, наставница је водила рачуна о томе да ученицима не окреће потпуно леђа. Током тумачења књижевног дела постављала је јасна и прецизна питања, како би их ученици лакше разумели и дали тачан одговор. Ученички одговори су у потпуности задовољавали захтеве питања и из њихових одговора могло се закључити да су разумели суштину наставне једнице која је обрађивана. 


     Атмосфера на часу била је радна, динамична, готово разиграна. Ученичка пажња је у потпуности била окупирана и усресређена на анализу песме. Скоро сви ученици су веома активно учествовали у раду. Од неких ученика се пар пута пре него што их наставница прозове да одговоре могло чути: „наставнице, наставнице“ и „могу ја, могу ја“, тако да се могао стећи утисак да су се ученици буквално утркивали ко ће да одговори на постављена питања. Приметиле смо да је наставница у току часа обавезно питала све ученике да одговоре на неко питање, без обзира на то да ли су се они јавили или нису. Ученици су се добро снашли са одговорима. Од ученика је пар пута затражила, као наставнички императив,  да пронађу и прочитају неки пример из читанке, што су ученици успешно извршили. 

      На овом часу упознали су се са термином интернационалног мотива и обновили су знање о стилским фигурама које се јављају у овој песми.  Ученици су били заинтересовани за рад на часу. Наставница је успешно остварила комуникацију са њима и постигла задате васпитне и образовне циљеве часа. 

     Када се завршио час саопштила нам је да је ово најбоље одељење седмог разреда да има јако добрих ученика на чије знање и активност увек може да рачуна, што су ученици и показали.

Први час хоспитовања

     Наш први час хоспитовања био је у четвртак, 27. марта 2014. у Основној школи ,,Бранко Миљковић“. Присуствовале смо часу српског језика у петом разреду. 

    Био је то други час обраде приповетке Прва бразда Милована Глишића, а на претходном часу ученици су се упознали са структуром дела (самим делом кроз читање)  и добили су истраживачке задатке које је овог часа требало проверити. Наставница је припремила и презентацију са сликама која јој је помогла у раду (демонстративна метода), а користила је и монолошку и дијалошку методу. 

     Уводни део часа искористила је да, кроз презентацију, укаже на биографију писца и оне њене елементе који се кроз дело могу протумачити као аутобиографски. Затим дело локализују у простору и времену. Наставница је такође користила прилику да објасни непознате речи и термине – објашњавала је шта су архаизми, а затим је архаичне примере из текста, као што су дрвено рало, гвоздени плуг, огњиште, крстина, пласт. Док је наставница причала слике ових предмета биле су приказане на слајдовима.

     Ученици су се све време активно укључивали. Наставница их је питала да ли су чули за неке од поменутих појмова, а ученици су се јављали и давали одговоре. Да би их увела дубље у анализу ликова, наставница је мотивисала ученике тако што их је питала које су њихове обавезе код куће, да ли их имају и да ли их извршавају. 

Затим је свака група одговарала на своје истраживачке задатке. Прва група је проучавала лик мајке Мионе, друга група однос мајке према деци, трећа однос према родбини, четврта група понос удовице Мионе и пета група успеси Мионе као мајке. Све групе су успешно обавиле своје задатке, међусобно су се допуњавали и долазили до потпуних одговора. Ученици су својим одговорима показали дубље разумевање текста и час је протекао динамично и успешно. 

*Наставница Јелена Голубивић је била љубазна да нам уступи своју презентацију за потребу израде овог блога.